Pulmolog odgovara: Šta je to produženi kašalj?

Razgovarali smo sa dr Draganom Veličkovićem, internistom iz Plućne Bolnice „Dr Vasa Savić“ Zrenjanin, o tome šta je to produženi kašalj, i kako možete da ga se rešite.

Šta je simptom?

Simptom je subjektivna manifestacija bolesti, može biti nespecifična i specifična. Kašalj je nespecifična manifestacija bolesti.

A šta je kašalj?

Kašalj predstavlja automatski, prirodni refleks (bez čovekove volje), koji pomaže da se iz disajnih puteva izbace sekret, razni iritansi, strane čestice i mikroorganizmi.

Kašalj nije bolest, on je prirodni refleks koji štiti pluća.

Jedan je od najčešćih simptoma zbog kojih se pacijenti javljaju na pregled kod lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i kod pulmologa, verovatno zbog toga što kašalj može snažno i negativno da utiče na kvalitet života pacijenata.

Kašalj ne mora uvijek biti znak bolesti, već može služiti kao upozorenje da se organizam nalazi u okruženju bogatom iritansima, kao što su dim cigarete, izduvni gasovi, razni hemijski iritansi i slično.

Kašalj ima nekoliko funkcija.

1. Najčešće je simptom postojeće bolesti,
2. Važan je kao odbrambeni mehanizam za “čišćenje” disajnih puteva.

Veoma je neprijatna tegoba, bez obzira koliko dugo kašalj traje, treba tražiti uzrok. Uzroci produženog kašlja su mnogobrojni, od infekcija, oboljenja pluća, sistemskih oboljenja, do refluksne bolesti.

Konačni cilj kašlja je oslobađanje sekreta (mukusa), štetnih supstanci i infekcije iz laringsa, traheje i velikih bronha.

Prema dužini trajanja kašalj se deli na:

1. akutni, koji traje manje od tri nedelje,
2. subakutni, traje od tri do osam nedelja,
3. hronični, koji traje više od osam nedelja.

Pošto su sva tri tipa kašlja akutni na svom početku, spektar verovatnih uzroka kašlja određuje trajanje kašlja do trenutka pregleda.

Kada mislimo na produženi kašalj mislimo na hronični kašalj.

Najčešći uzroci hroničnog kašlja su:

– pušenje
– iritansi spoljašnje sredine
– sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela
– bronhijalna astma– hronični bronhitis
– gastroezofagealni refluks (GERB)
– COVID 19 infekcija
– privremena hiperreaktivnost disajnih puteva (hronični bronhitis, hronična opstruktivna bolest pluća- HOBP)
– lekovi (posebno antihipertenzivi – inhibitori angiotenzin-konvertirajućeg enzima (ACEI) i beta-blokatori),

Manje česti uzroci kašlja su:

– kongestivna srčana insuficijencija
– kancer (najčešće pluća ili jednjaka)
– sarkoidoza
– tuberkuloza (kašalj je najčešći “tuberkulotoksični” simptom)
– cistična fibroza
– iritacija receptora za kašalj u ušnom kanalu (npr. nagomilavanje cerumena)
– strano telo u disajnim putevima
– psihogeni ili “TIC” kašalj

Po tipu kašalj može biti:

1.       neproduktivi- suvi kašalj,

2.       produktivni- vlažan,

3.       mešoviti.

Kako se dijagnostikuje kašalj?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

1.      tegoba pacijenta,

2.      mikrobiološke analize brisa grla, nosa i ispljuvka,

3.      kliničkog ORL nalaza,

4.      kožnih „prick“ proba na standardne inhalacione alergene,

5.      radiološke dijagnostike: RTG pulmo et cor, a po potrebi i CT grudnog koša,

6.      konsultacije pulmologa radi ispitivanja disajne funkcije: spirometrije, pletizmografije, transfer faktora,

7.      gastroenterologa,

8.      kardiologa.

Kako lečiti kašalj ?

Postoji:

1. specifična terapija koja podrazumeva eradikaciju njegovog uzroka (npr. infekcije),
2. nespecifična terapija obuhvata primenu antitusika, ekspektoranasa i sekretolika tj. simptomatsku terapiju.

Po pravilu, antitusicima se leči samo neproduktivan (“suv”) kašalj, koji smeta pacijentima ili može da dovede do komplikacija, dok se kod produktivnog (“vlažnog”) kašlja uglavnom primenjuju ekspektoransi i sekretolitici (acetilcistein, karbocistein, ambroksol hlorid, bromheksin).

Kod bolesnika koji imaju dugotrajan, produženi kašalj, koji je praćen iskašljavanjem kao i kod pacijenata koji su skloni čestim respiratornim infekcijama, a posebno sada dok je prisutna pandemija COVID-19 infekcije moja lična preporuka je upotreba propolisa bogatog polifenolima sa NAC od 600 mg jednom dnevno, savetujem dužu upotrebu, pa čak i do godinu dana kod HOBP pacijenata u visokim dozama (2 puta dnevno po 600 mg).

Zašto? Zato što ima:

• snažno mukolitičko delovanje,
• antimikrobno,
• antiinflamatorno,
• i snažno antioksidativno dejstvo.

Na kraju treba reći da PropoMucil^® – PROPOLIS i NAC- ZAJEDNO JOŠ EFIKASNIJE KOD RESPIRATORNIH INFEKCIJA!

dr Dragan Veličković
internist
Plućna bolnica „dr Vasa Savić“ Zrenjanin