PRODUŽENI KAŠALJ NEPRIJATELJ SA MNOGO LICA

PRODUŽENI KAŠALJ – NEPRIJATELJ SA MNOGO LICA

Kašalj predstavlja fiziološki odgovor na iritaciju disajnih puteva i važan je odbrambeni mehanizam respiratornog sistema. Kašalj se može osećati kao jedan od simptoma zbog kojih ne morate da se znojite. Možda ga pripisujete alergijama ili mislite da je to normalno, posebno ako ste pušač i ako traje duže od 8 nedelja tada govorimo o produženom kašlju. Problem je u tome što uglavnom kašalj ukazuje da se nešto dešava sa vašim telom. Takođe uporan, produženi kašalj se može i treba lečiti.

Šta može biti uzrok vašeg kašlja?

Hronični kašalj najčešće nastaje zbog:

bolesti gornjih disajnih puteva (najčešće postnazalna sekrecija),
potom zbog grupe različitih bolesti i stanja koja nalikuju bronhijalnoj astmi i
treći uzrok jeste gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Najčešće se sreće kod šest oboljenja:

Bolest gornjih disajnih puteva UACS (upper airway cough syndrome)- postnazalno slivanje sekreta od 38-87%
stma 14-43%
GERB 10-40%
Hronični bronhitis 0-12%
Bronhiektazije
Ne-astmatični eozinofilni bronhitis.

A mogu da budu i uzročnici: alergije, bronhitis, Covid-19 infekcija, neki lekovi za visok krvni pritisak (angiotenzin-konvertirajući inibitori (ACEi)), pušenje, pertusis – „veliki, magareći“ kašalj.

Kada se utvrdi uzrok kašlja, treba posmatrati i ostale simptome koji ga prati. Ako se npr. suočavate sa gorušicom uz kašalj, onda to ukazuje na GERB. Ako imate svrab u očima i curenje nosa, to može da ukaže na alergije.

Lečite kašalj – ostanite mirni

Čak i ako vas to baš i ne muči, a vaš produženi kašalj traje mesecima, to je znak da vaše telo ima problem da preboli bolest ili se suočava sa novim izazovom. Za različite tipove kašlja savetuje se različit pristup lečenju, ali i savet lekara ukoliko taj kašalj traje duže od 8 nedelja.

Hroničan produženi kašalj može da postoji i u slučaju bronhijalne astme koji je zapravo drugi po učestanosti uzrok kašlja kod odraslih. Ključne činjenice za postavljanje dijagnoze bronhijalne astme jesu epizodično sviranje u grudima „wheezing“ i dispneja (gušenje). U terapiji kašlja kod bronhijalne astme najčešće se daju inhalatorni kortikosteroidi i bronhodilatatori (kratko i dugodelujući) u periodu dužem od 8 nedelja.

Sindrom kašlja porekla gornjih disajnih puteva (UACS) najčešće nastaje usled sekrecije iz nosa ili sinusa nakon čega se stimulišu receptori za kašalj. Simptomi i znaci ovakve vrste kašlja jesu česta potreba da se „pročisti“ grlo, osećaj slivanja sekreta, nazalni simptomi (kongestija), a fizikalnim pregledom zapaža se sekret u nosu i nazofaringsu. U cilju dijagnostike ovakvog kašlja može da se uradi nazalna endoskopija, rendgen paranazalnih šupljina ili CT pregled nazalnih šupljina. Za terapiju ovakvog kašlja preporučuju se antihistaminici i dekongestanti u periodu od 2 nedelje do 3 meseca uz preporuku preventivnog korišćenja propolisa, kao prirodnog antibitoika, protiv zapaljenja i N-acetilcisteina za izbacivanje sekreta.

Hroničan, perzistentni, prolongirani kašalj predstavlja čest simptom hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). HOBP predstavlja bolest pluća koja se može sprečiti i lečiti, a karakteriše se upornim respiratornim simptomima i ograničenjem protoka vazduha u disajnim putevima. Jedan od najčešćih simptoma HOBP-a jeste produktivni kašalj koji može ozbiljno narušiti kvalitet života obolelog. Poremećena ravnoteža između oksidanasa i antioksidanasa predstavlja jedan od patofizioloških mehanizama nastanka HOBP-a. Oksidativni stres nastaje direktnim dejstvom materija koje se udišu ili indirektno u sklopu inflamacije. Kada se poremeti balans, bilo u smislu viška oksidanasa i/ili smanjenja antioksidanasa javlja se oksidativni stres. Promene u plućnim putevima nastaju kao posledica hronične inflamacije u plućima, uzrokovane dejstvom štetnih agenasa kao i poremećajem prirodnih odbrambenih mehanizama pluća.

Dijagnoza HOBP počinje procenom o izloženosti faktorima rizika i evaluacijom simptoma. Kao prvi simptom, najčešće se javlja dispnea, u početku u naporu, a kasnije i pri mirovanju i progresivnog je toka. Kašalj se može javiti kao prvi simptom. U početku je suv, povremen, da bi vremenom postao svakodnevan, produktivan. Hronični kašalj i iskašljavanje mogu da prethode razvoju opstrukcije više godina. Zviždanje u grudima je nespecifičan simptom za HOBP i javlja se u kasnijoj fazi bolesti.

U lečenju kašlja u HOBP važnu terapijsku opciju predstavljaju mukolitici (lekovi za iskašljavanje) kao što je N-acetilcistein (NAC) koji razvodnjava sputum i omogućava lakše iskašljavanje. PropoMucil^® 600 kod HOBP pacijenata uz inhalacionu terapiju dokazano je bezbedan i u visokim doazama (2×600), pomaže smanjenje stope pogoršanja HOBP-a, tj. pacijenti su zdraviji, manje kašlju i imaju bolju zaštitu disajnih puteva. Propolis u PropoMucilu^®bogat polifenolima dodatno pruža bolju antimikrobnu, antioksidativnu i protiv upalnu zaštitu, a smiruje iritirane sluznice. PropoMucil^® 600 – propolis uz NAC predstavljaju zajedno efikasniju podršku disajnim putevima kod respiratornih infekcija. Zato je preporuka broj 1, PropoMucil^® za sve koje muči šlajm.