Jedini lek u prevenciji virusa je imunitet!

Virus vs bakterija?

Virusi su mnogo manji nego bakterije. Za razliku od bakterija, virusi nisu kompletne ćelije koje mogu da funkcionišu samostalno. Virusi zavise od energije iz drugog organizma, i ne mogu se razmnožavati ukoliko ne uđu u živu ćeliju.

Postoje hiljadu virusa koji kod ljudi izazivaju široku spektar bolesti. Rinovirusi izazivaju prehladu, virusi gripa izazivaju grip, rotavirusi izazivaju gastroenterološke infekcije.

Dobar imunitet: Telo samo može da se brani od virusa

Većina virusa ne izaziva ozbiljne bolesti i ubija ih naš imunološki sistem. Mnogi ljudi ni ne znaju da su zaraženi virusom, jer im se ne ispoljavaju simptomi. Za razliku od bakterija koji se leče antibioticima, oni na viruse nemaju efekat.

Savremeno doba je doprinelo u istraživanju i uvođenju vakcina za prevenciju određenih virusnih infekcija.

Kako virus izaziva infekciju?

Virusi uđu u samo telo kroz bilo koje od spoljašnjih otvora, najčešće su nos i usta. Vezuju se za spoljašnju membranu naše ćelije, tj. ćelije domaćina i prodiru unutar same ćelije. Nastavljaju da uništavaju same delove domaćinske ćelije i da napadaju okolinu, sve dok se naš imunitet ne probudi i ne krene da proizvodi prirodna antitela protiv patogena.

Da li je svaki imunitet dobar imunitet?

Naš imunološki sistem stalno obavlja težak posao u odbrani od najrazličitijih ugrožavajućih faktora. Mi smo konstantno izloženi mnogobrojnim toksinima, bakterijama i drugim infektivnim agensima koje unosimo kroz hranu, vodu ili disanjem. Ove toksine obrađuje i eliminiše prvenstveno jetra. Naš savremeni način života bombarduje jetru više nego što ona može da izdrži, tako da je veoma važno održavati zdravlje jetre i minimizirati izloženosti štetnim supstancama.

Takođe je neophodan unos dovoljne količine minerala, vitamina i antioksidanasa kako bismo obezbedili organizmu dovoljno zaliha za sintezu odbrambenih supstanci. Kada je naš imunološki sistem kompromitovan, ili je zauzet određenim problemom, naš organizam postaje mnogo ranjiviiji. Ovo uzrokuje oštećenje ćelija, inflamaciju i infekciju.

Za dobar imunutet- važno je da dobro spavate!

Naučnici kažu da čovek mora da spava svakog dana minimun 7 sati. Dobar san dokazano može da ojača vaš imunitet. U nedavnoj studiji kvalitet sna se povezao sa jačanjem imuniteta, tj. proizvodnji T-ćelija koje ulaze u ćelije zaražene virusom i uništavaju ih.

Imunitet treba tvoju pomoć! Potrebni su mu: 

Vitamin C

Za razliku od životinja koje same mogu da proizvodu vitamin C, čovek mora da unosi.

Na dnevnom nivou neophodno je koristiti izvor vitamina C iz hrane kao što su: brokoli, limun, karfiol, grepfrut, kelj, kivi, mango, breskve, pomorandze, grašak, slatki krompir, jagode, paradajz, crvena,  zelena ili žuta paprika, crveni kupus, ali je često potrebno unositi ga putem suplemenata. Preporučen dnevni unos vitamina C je 100-250mg dva puta dnevno. Da vitamin C ima izuzetan efekat u borbi protiv infekcije, dokazuje da preporučljivi unos u infekcijama je od 1-3 g na dan!

Cink- neophodan protiv virusa i dobar imunitet

„Jedan od retkih minerala koji ima antivirusno delovanje.“

Istraživanja pokazuju da cink smanjuje simptome kod infekcije rinovirusa, odnosno obične prehlade. Takođe postoje dokazi da ima antivirusni efekat na viruse herpesa.

Nazivaju ga bitnim elementom u tragovima za ljudski organizam, jer vrlo male količine cinka su neophodne za zdrav organizam. Ljudsko telo ne skladišti cink, samim tim cink se mora redovno unositi putem ishrane ili dodatne suplementacije.

Izvori cinka iz hrane su: crveno meso, pasulj, orasi, plodovi mora, integralne žitarice i mlečni proizvodi.

Preporučene dnevno količine koje je potrebno uneti za muškarce su 11 mg/dan, a za žene 8 mg/dan.

Kod ljudi sa nedostatkom cinka preporučljivo je uzimati ove doze dva do tri puta na dan u trajanju od 6 meseci.

Vitamin D

Naučnici svakog dana saznaju „dobre vesti“ o vitaminu D, između ostalog i da može da leči pa čak i da spreči virusne infekcije. Jedno istraživanje je pokazalo da uzimanjem vitamina D tokom zime je pomoglo da se smanji broj školaraca obolelih od gripa. Jasno je da je vitamin D veoma važan deo zdravog imunskog sistema. Preporučen dnevni unos za vitamin D je 1000 i.j/dan za odrale, dok za decu 400 i.j/dan.

Đumbir

„U zemljama Bliskog Istoka đumbir više nije samo hrana, već i lek!“

Jedan od najjačih antioksidanasa koji postoji u svakodnevnici. On „hvata“ slobodne radikale koji su uzročnici zapaljenja i na taj način čisti naše telo i jača imunitet. Preporučuje se kod prehlade i gripa, takođe se daje uz terapiju detoksitacije jetre, koja nam je neophodna u otklanjanju svih pogrešno zalutalih toksina i patogena u naš organizam.

Svaki vid lečenja zahteva tačno definisane doze, shodno tome sve više na tržištu se pojavljuju i konzumiraju preparati na bazi đumbira. Preparati na bazi đumbira imaju veću koncetraciju aktivnih supstanci od sirovog đumbira. Na taj način sebi omogućavamo sigurnu dozu.

Propolis

“Višegodišnji rezultati ankete ljudi koji su preventivno koristili propolis, potvrđuju izostanak virusnih bolesti (prehlada, gripa) i brže ozdravljenje kada su ga koristili u početnoj fazi bolesti”. Propolis u prirodi ima zaštitnu ulogu pčela, takođe u humanoj primeni služi kao snažna zaštita od virusa, bakterija i gljivica, a efekat dolazi od bioflavonoida, polifenola koji sadrži, što je veći procenat polifenola, bolja je zaštita od mikroba. Neposredni protuvirusni učinak zasniva se na prisustvu bioflavonoida koji imaju antimikrobno delovanje.