Hronična opstruktivna bolest pluća i otežano disanje

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća

Da li se mučite kada se penjete uz stepenice? Šta radite ako vas svakodnevni zadaci po kući ostavljaju bez daha i iskašljavate velike količine sekreta? Takav je život pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP). Kako da se nosite sa ovom bolešću svakog dana, razgovarali smo sa dr Draganom Kljajić Borić, pneumoftiziologom iz Opšte bolnice Kikinda.

Kašalj najčešće nastaje usled infekcije u disajnim organima, plućima koja gube elastičnost i nedovoljno se skupljaju i šire, time se smanjuje priliv kiseonika u krvotok. Kada se sekret zalepi u disajnim organima, bakterije se lako vežu, razmnožavaju i dovode do infekcije. Pušači takođe imaju problem sa kašljem, i ne treba ga ignorisati.

Kada se proizvodnja sekreta toliko poveća, a sekret počne da se sliva niz grlo i izaziva kašalj, ovo može da ukaže na prehladu, grip i alergije. Međutim, ako sekret postane žućkasto sive ili zelene boje, to ukazuje ne pojavu infekcije i akutni bronhitis. Ali, ako je kašalj sa puno lepljivog sekreta, zajedno sa zviždanjem u plućima i otežanim disanjem, obavezno se obratite svom lekaru, jer ovi simptomi mogu da ukažu na hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili druga ozbiljnija oboljenja.

Mnogi pacijenti koji su preležali COVID-19 infekciju imaju prolazne ili trajne simptome. Ove osobe mogu imati simptome slične postvirusnim sindromom, koji se sreće kod nekih ljudi koji su se oporavili od gripa. Naime prvi i najčešći, ali i dugotrajni simptom COVID-19 je upravo kašalj. U pandemiji i preko 70 % inficiranih ima kašalj. Iako je na prvom mestu među svim tegobama zbog kojih se pacijenti obraćaju za pomoć lekaru, kašalj je često „zanemaren“ i od strane pacijenata i lekara, i može da ukaže na ozbiljnija oboljenja kao što su HOBP, karcinom pluća, idiopatska plućna fibroza, bronhiektazije, cistična fibroza, itd.

Simptomi i terapija HOBP

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je hronična bolest, kao što joj i samo ime kaže, koju karakterišu respiratorni simptomi (otežano disanje, kašalj sa ili bez produkcije sekreta) i ograničenje protoka vazduha, kratak dah koje vremenom dovodi do promena u građi disajnih puteva, a uzrokovano je najčešće izloženošću česticama aerozagađenja. Vremenom, otežano disanje je sve izraženije, a ograničenje protoka vazduha sve veće. Svako akutno pogoršanje HOBP dovodi do pogoršanja disajne funkcije i smanjenja kapaciteta pluća.

Veoma bitno je na vreme, što ranije prepoznati simptome i javiti se na pregled lekara, da bi se što pre uradila potrebna dijagnostika i započelo adekvatno lečenje.

Pored medikamentozne terapije HOBP-a koja je najčešće inhalatorna, značajno je savetovati prestanak pušenja cigareta, vakcinaciju protiv gripa i pneumokoka (u zadnje vreme i protiv korone), respiratornu rehabilitaciju. Pored ovoga, bitno je prepoznavanje i lečenje i drugih hroničnih bolesti koje je prate i pogoršavaju.

Pošto su infekcije respiratornog trakta jedan od osnovnih uzroka pogoršanja HOBP, neophodno ih je ukoliko je moguće sprečiti, a ako se već jave, adekvatno lečiti antibiotskom terapijom, ali i ostalom pomoćnom terapijom.

PropoMucil® 600- antioksidativno delovanje kod HOBP pacijenata

Ukoliko je kašalj produktivni, sa iskašljavanjem šlajma, preporučujemo upotrebu PropoMucil® u obliku praška.  PropoMucil® 600 sadrži prečišćen propolis bogat polifenolima, prirodnim antioksidansima koji se svrstavaju u značajne aktere u borbi protiv zapaljenja, sa N-acetilcisteinom (NAC). Osim što olakšava iskašljavanje, deluje i kao antioksidans, što je izuzetno važno tokom i nakon COVID infekcije i kod HOBP pacijenata.

Preporučujem PropoMucil® 600 kod HOBP pacijenata uz inhalacionu terapiju, zato što je dokazano bezbedan i u visokim dozama (2×600), kao antioksidans pomaže smanjenje stope pogoršanja HOBP-a. Pacijenti su zdraviji, manje kašlju i imaju bolju zaštitu disajnih puteva. Kombinacija propolisa uz NAC predstavljaju efikasniju podršku disajnim putevima kod respiratornih infekcija. Zato je za mene preporuka broj 1, PropoMucil® za sve koje muči šlajm- na kraju savetuje dr Kljajić.

dr Dragana Klajić Borić
pneumoftiziolog
Opšta bolnica Kikinda