Dnevik Kovid pacijenta – farmaceuta

1. dan

Sve je počelo početkom jula. Bio je petak, došao sam kući sa posla i legao. Osetio sam malaksalost u mišićima, glavobolju, bol u grlu i odmah sam znao da imam povišenu temperaturu, 38,4 °C. Toliko me je smlatilo, da sam to popodne otišao kod doktora u Dom zdravlja. Čim mi je doktor poslušao pluća, sve mi se srušilo. Kovid-19 sam pozitivan! Nisam nikada ništa slično osetio do tada.

Pacijenti su mi dolazili u apoteku, slušao sam iskustva doktora da je to infekcija slična običnom gripu, da većina pacijenata preleži bez simptoma, ali početak je ukazivao na potpuno suprotno.

Malaksalost je bila ekstremna, vuklo me ka krevetu, disanje mi je bilo otežano. Osetio sam paniku, blagu vrtoglavicu prilikom ustajanja. Neizvesnost. Znajući ceo protokol lečenja, popio sam prvo paracetamol u nadi da će sve brzo prestati, ali u toku noći je krenuo osećaj nemoći, kao da mi glavu pritiskaju presom. Sve to je u meni izazivalo jak strah koji je pojačavao ionako teške simptome. Pijem azitromicin, Bulardi 500mg sa 1000 IU vitamina D3, vitamin C 2000 mg, vitamin D3 2000 IU i cink. Uzimam iz apoteke PropoMucil sprej za grlo da mi smanji upalu i bol u grlu. Shvatio sam da treba da uzimam propolis koji je poznato da pomaže u borbi protiv virusa kao i N-acetilcistein (NAC) koji čisti pluća, poznat je antioksidans tj. održava pluća i ostale organe zdravim. Odlučio sam se za PropoMucil 600 koji će mi pomoći i u jačanju imuniteta.

2. dan

Sve me peče. Tokom noći mi se pojavio isećaj paljenja… kao da mi celo telo gori. Situacija je nepremostiva i uz analgetike koje sam uzimao. Kroz glavu mi prolaze razne situacije, gde sam pogrešio, od koga sam se zarazio i da li je do ovoga moralo doći. Otišao sam kod pulmologa, uzimaju mi bris, PCR test. Kažu idite kući i lezite. Bolovi mi se proširuju, ne mogu da jedem, na silu pijem tečnost.

3. dan

Stiže rezultat testa. Dokazano sam Covid pozitivan! I dalje sam malaksao, ne ide na bolje, osećam snažne glavobolje, kašalj; nemoćan sam. Ponovo odlazim u Gradski zavod za plućne bolesti. Doktor me ponovo vraća kući, da nastavim da pijem terapiju i da ležim.

Obuzeo me je ponovo strah. Kako ću sam kod kuće. Insistiram da me prime u bolnicu zbog dodatnog pritiska u plućima i nedostatka daha. Odlazim isto popodne u KBC Zvezdaru, Covid bolnicu na neurologiju. Svi pacijenti imaju slične simptome kao i ja.

Osećam se bezbednije.

5. dan

Malaksalost je takva da samo ustajanje pored kreveta, predstavlja stravičan napor, kao propadanje u tamni ponor. Nemam daha, ne mogu da udahnem kiseonik, imam jak šum u plućima, bol u testisima, intenzivno preznojavanje, emotivne kize. Strah se pojačava. Prilaze mi medicinski tehničari, marsovci, stavljaju mi kiseonik.

Već mi je lakše. Dišem. Imao sam konstantne promene krvnog pritiska, usporen rad srca, a teško sam pronalazio i položaj u kojem bi mirno ležao.

12. dan

Budim se prvi put bez temperature, miris i ukus i dalje ne osećam, bolova u telu ima, ali su slabiji. Mogu da ustanem, čak malo i prohodam. Redovno uzimam terapiju, PropoMucil 600 i PropoMucil sprej za grlo (sa propolisom), antibiotike uz Bulardi. Jedino što od simptoma nisam osetio su stomačne tegobe koje su inače česta manifestacija ili neželjeno dejstvo uzimanja antibiotika. Bar to, pomislio sam sa olakšanjem, jer u takvom stanju bilo kakav dodatni simptom usporio bi oporavak kome sam se toliko nadao.  Zbog prevelike iscrpljenosti uz terapiju sam dobio i bromazepan, tako da sam nakon spuštanja temperature uspeo da odspavam nekih šest sati. Kad sam se probudio osetio sam naglo poboljšanje

Sreda je, otpuštaju me kući. Čekam kontrolni PCR test.

18. dan

Prošlo je je skoro 3 nedelje od početka bolesti i pozitivnog PCR testa. Većina simptoma je prošla, malaksalost je ostala. I dalje veći deo dana ležim. Nemam koncentraciju za bilo kakav ozbiljan rad, pa čak ni za čitanje knjiga za razonodu. Javljaju mi da sam negativan! Osećam se psihički potpuno slomljeno, a sa druge strane zadovoljno. Mislim da se ovo zove posttraumatska depresija. Oporavak ide jako sporo, nikad nisam nešto slično osetio. Još nisam video decu i roditelje, sestru. Svi mi nedostaju.

Na kućnom sam lečenju, bar još 6-7 nedelja. Bulardi i dalje pijem, bar 10-14 dana, iako sam prestao sa antibiotskom terapijom kako bi mi se crvena flora uravnotežila. Uzimam i dalje preparate vitamina C i D, kao i PropoMucil 600 sa organskim medom koji blagotvorno deluje na moje disajne puteve izmučene bolešću. Svetski stručnjaci kažu da NAC pomaže u borbi protiv Covid 19- koji je snažan antioksidans, smanjuje agregaciju trombocita, trombozu krvnih sudova, mukolitik (razlaže sekret).

Svima poručujem: koristite zaštitne maske u svakoj prilici, održavajte socijalnu distancu i izbegavajte zatvorene prostore. Kao farmaceutu bilo mi je podjednako teško da prolazim kroz ovaj pakao, i učiniću sve svojim ličnim primerom i edukacijom pacijenata da kroz ovu fizičku i psihičku bolest ne bi prolazili.

Polako se oporavljam, i sada mi je najveća želja da zagrlim svoju decu!

N.S. 43 godine, farmaceut iz Beograda